eBerza
Jezik
(13-09-2018)- Poverenje u e-poslovanju; Poverenje u elektronskom poslovanju

 

Poverenje kada je reč o preporukama u elektronskom poslovanju

Poverenje se realizuje kada se Korisnik/Kupac poveže online sa svojim prijateljima preko društvenih mreža i oni pokrenu uživo zajedničko iskustvo kupovanja u kome se kroz međusobni razgovor, preporuke, dolazi do konačne odluke o kupovini, slično kao u stvarnom životu.

Na eBerzi sa tehnologijom kao što je „remote webpage sharing“ i online četovanje, korisnici mogu zajedno da kupuju iako su locirani na geografski različitim mestima. Online zajednica omogućuje korisnicima da dobiju savet / preporuku / molbu / zahtev od pojedinaca kojima veruju, pronađu robu ili usluge i onda ih kupe.

(15-10-2018)- Nepostojanje obaveze evidentianja prometa preko fiskalne kase; fuskalna kasa i prodaja robe putem interneta

 

Nepostojanje obaveze evidentianja prometa preko fiskalne kase prilikom prodaje robe putem interneta pri čemu bi se isporuka i naplata isporučene robe vršila preko pošte, post express-a ili neke druge kurirske službe

"...kada privredni subjekat, koji pored svoje osnovne delatnosti 47.59 (Trgovina na malo nameštajem, opremom za osvetljenje i ostalim predmetima za domaćinstvo u speeijalizovanim prodavnicama) koja nije izuzeta, odnosno oslobođena od obaveze evidentiranja prometa preko fiksalne kase, vrši prodaju dobara posredstvom interneta u okviru delatnosti 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta), pri čemu se isporuka dobara vrši preko privrednih sbjekata čija delatnost spada u oblast delatnosti 53 (Poštanske aktivnosti), shodno Uredbi o Klasifikaciji delatnoti („Sl. glasnik RS“, br. 54/2010), odnosno putem Pošte, Post express-a ili neke druge registrovane kurirske službe, nije dužan da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase.

Napominjemo da je privredni subjekat dužan da pre otpočinjanja obavljanja navedene deltnosti donesee Odluku o otpočinjanju obvljanja iste.

Prema tome, kada privredni subjekat „A“ iz centralnog skladišta iz inosranstva vrši uvoz robe, pri čemu, kako se navodi u dopisu, maloprodaja privrednog subjekta „A“ nema dodirnih tačaka sa kupcima, već privredni subjekat „A“ samostalno vrši isporuka dobara do krajnjih kupaca, tako ostvaren promet dužan je da evidentir preko fiskalne kase.

Takođe Vas obaveštavamo da se po pitaanju obaveze vođenja trgovačke knjige prilikom obavljanja delatnosti 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta) obratite Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije kao resorno nadležnom ministarstvu po navedenom pitanju".

Mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije, br. 011-00-01422/2015-04 od 1.6.2018. godine.

(18-10-2018)- Pravilnik o registru pravnih shvatanja; Zakon o izvršenju i obezbeđenju

 

Pravilnik o registru pravnih shvatanja na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju

 

Rizik od naplate potraživanja u poslovanju je čest problem koji ako se ne reši mirnim putem, rešava se prinudnim namirenjem potraživanja pred sudom odnosno angažovanjem javnih izvršitelja. Pokretanje i vođenje izvršnog postupka je zakonom predviđen i predstavlja sistem pravnih normi koje uređuju procesne i materijalnopravne aspekte prinudnog – pojedinačnog izvršenja određenog potraživanja. Međutim, da bi ovaj postupak bio brz i efikasan dobro je unapred poznavati pravne stavove i mišljenja organa koji treba da sprovedu ovaj postupak.

U "Službeni glasnik RS", br. 74/2018 objavljen je Pravilnik o registru pravnih shvatanja, na osnovu člana 518. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje) i člana 36. stav 1. tačka 14) i 22) Statuta Komore javnih izvršitelja ("Službeni glasnik RS", broj 105/16).

Na osnovu ovog pravilnika u Komori javnih izvršitelja Republike Srbije uvodi se registar pravnih shvatanja u koji se u sažetom obliku unose pravni stavovi i mišljenja, izraženi u odlukama suda ili aktima drugih organa u pojedinim predmetima izvršenja i obezbeđenja, a koji su od značaja za javnoizvršiteljsku praksu. Registar pravnih shvatanja vodi se odvojeno za svako sredstvo izvršenja i obezbeđenja, hronološkim redom.

U Komori se kao posebni registri vode i registri za pravna shvatanja, izražena u aktima i odlukama: Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava, Ministarstva pravde, Republičkog geodetskog zavoda i Poreske uprave, a koji se odnose na izvršni postupak i postupak obezbeđenja.

Upisana pravna shvatanja mogu se objaviti u biltenu Komore ili na internet stranici Komore (http://www.komoraizvrsitelja.rs/ ).

Ako želite da Vam pošaljemo skeniranu stranu "Službeni glasnik RS", br. 74/2018” na kojoj je objavljen “Pravilnik o registru pravnih shvatanja”, molimo Vas da nam se obratite preko http://www.eberza.rs/page/store_view/Contact%20Us .

(16-11-2018)- Instant transfera odobrenja; Instant plaćanja

 

Odluka o opštim pravilima za izvršavanje Instant transfera odobrenja

 

Odlukom je uređen novi način plaćanja koji ima za cilj da odmah ili za nekoliko sekundi obezbedi izvršenje plaćanja robe ili usluga, 24 časa dnevno svaki dan u godini (i radnog i neradnog dana).

Početak primene sistema instant plaćanja koji će omogućiti prenos novca sa računa na račun non – stop tokom 365 dana u godini je 22. oktobar, a banke koje budu pružale usluge instant plaćanja biće u obavezi da navedeno omoguće najkasnije do 1. aprila 2019. godine.

Pod Instant transferom odobrenja se smatra domaća platna transakcija u dinarima koja se izvršava transferom odobrenja koji platilac može inicirati u bilo koje doba dana tokom svakog dana u godini i kod kojeg se prenos novčanih sredstava na platni račun primaoca plaćanja izvršava na način i u rokovima utvrđenim ovom odlukom. Ovaj instrument ne može se koristiti za domaće platne transakcije u devizama.

U novouvedenim obrascima platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima dodato/ostavljeno prazno mesto (boks) naloga za uplatu i naloga za prenos neophodno je štiklirati, ukoliko se radi o instant transferu odobrenja. Svi nalozi dati na iznos ispod 300.000 dinara smatraju se instant transferima odobrenja.

(03-11-2018)- Paritet DAP; „Incoterms 2010“ pravila Međunarodne trgovinske komore (MTK)

 

Paritet DAP - „Incoterms 2010“ pravila Međunarodne trgovinske komore (MTK)

Prema „Incoterms 2010“ pravilima Međunarodne trgovinske komore (MTK) paritet DAP (Delivered at Place – insert named palce of destination/Isporučeno u mestu – uneti imenovano mesto odredišta) znači da prodavac vrši isporuku kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu na prispelom prevoznom sredstvu spremna za istovar (neistovarena) u imenovanom mestu odredišta.

Prodavac snosi sve rizike uključene u dopremu robe do navedenog mesta. Ugovornim stranama se savetuje da definišu što je jasnije moguće tačku unutar ugovorenog mesta odredišta, jer rizici od te tačke padaju na teret prodavca.

Paritet DAP obavezuju prodavca da ocarini robu za izvoz, ali prodavac nema obavezu da ocarini robu za uvoz, da plati uvozne carinske dažbine ili da obavlja uvozne carinske formalnosti. Ukoliko ugovorne strane žele da prodavac ocarini robu za izvoz, da plati uvozne carinske dažbine ili da obavlja uvozne carinske formalnosti, treba da koriste paritet DDP.

Paritet DAP se može koristiti nezavisno od vida transporta uključujući i multimodalni transport.

(16-11-2018)- Zakon o zaštiti podataka o ličnosti; Personalizacija podataka o klijentima

 

Personalizacija podataka o klijentima za potrebe firme i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Istraživanje tržišta i personalizacija podataka o klijentima, pomaže firmama da unaprede veze sa potrošačima, partnerima i dobavljačima. Na bazi podataka o klijentima, njihovoj demografiji, potrošnji, njihovom životnom stilu - analizom kroz formule koje su kreirane u nauci o ponašanju, prikupljaju se podaci o tome šta im je zaista potrebno.

Međutim, prikupljanje i analiza podataka o klijentima – fizičkim licima podleže zakonskoj regulativi koja se mora imati u vidu, ne samo zbog društveno odgovornog ponašanja već i zvog visokih novčanih kazni.

U “Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 87/2018 od 13.11.2018 godine, objavljen je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Ovim zakonom uređuje se pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodni protok takvih podataka, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, pravna sredstva, odgovornost i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, kao i posebni slučajevi obrade.

(25-11-2018)- Zakon o zaštiti potrošača; Odustanak od ugovora zaključenog na daljinu

 

Pravo trgovca da bliže uredi uslove i postupak za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora zaključenog na daljinu sa fizičkim licem

Zakon o zaštiti potrošača (član 28.) predvideo je pravo na odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, u roku od 14 dana bez navođenja razloga i dodatnih troškova, osim troškova iz člana 34. i 35. ovog zakona.

Zakonom  je propisana obaveza trgovca da pre zaključenja ugovora na daljinu, potrošača na jasan i razumljiv način obavestiti o uslovima, vremenskom roku i postupku za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora u skladu sa članom 28. ovog zakona.

Uslove i postupak za ostavrivanje prava na odustanak, trgovac može bliže urediti u predugovorno obaveštenju/opštim uslovima ugovora, vodeći računa o pojedinostima koje Zakon uređuje.

Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora potrošača obavesti ne samo o njegovom pravu na odustanak od ugovora u roku od 14 dana, već i o tome da potrošač odgovara za umanjenu vrednost robe, kao i da trgovac u tom slučaju ne vrši povraćaj celokupnog iznosa novca potrošaču, već se taj iznos umanjuje. U predugovornom obaveštenju trgovac može propisati da zadržava pravo da nakon povraćaja proizoda od potrošača utvrditi da li je vrednost proizvoda umanjena i kolika je vrednost umanjena, i na osnovu čega se vrši i umanjenje novčanog izosa koji se vraća potrošaču. Trgovac može propisati u predugovornom obaveštenju da je potrošač dužan da prilikom odustanka od ugovora robu vrati u originalnoj ambalaži.

Ne može svaka roba/usluga kupljena na daljinu vratiti trgovcu zbog predomišljaja, odnosno da se pravo na odustanak ne primenjuje apsolutno uvek, bez ograničenja. U članu 37. Zakona pripisani su izuzeci od prava na odustanak od ugovora, važno je da o tome postoji informacija u predugovornom obaveštenju.

(30-11-2018)- Promet građevinskim proizvodima; Zakon o građevinskim proizvodima

 

Pravni okvir za promet građevinskim proizvodima

Zakonom o građevinskim proizvodima (“Sl. Glasnik RS“ , br. 83/2018) stupio na snagu 6.11.2018. godine, se:

  • propisuju uslovi za stavljanje na tržište ili činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda;
  • utvrđuju obaveze privrednih subjekata;
  • uređuje oblast građevinskih proizvoda na jedinstven način i u domaći pravni sistem prenose odredbe Uredbe EU br. 305/2011;
  • u pravni okvir infrastrukture kvaliteta uvode pojmovi koji se odnose na građevinske proizvode;
  • građevinski proizvodi na koje se odnosi Zakon razvrstavaju u 35 oblasti;
  • utvrđuje pravni osnov za donošenje tehničkih propisa;
  • utvrđuje da metode koje se koriste u propisivanju zahteva za objekte i propisi koji se odnose na bitne karakteristike građevinskih proizvoda moraju biti u skladu sa srpskim standardima kojima su Uredbom EU preuzeti harmonizovani standardi;
  • na one građevinske proizvode za koje tehnički i drugi zahtevi nisu utvrđeni srpskom tehničkom specifikacijom ili tehničkim propisom, primenjuju odredbe propisa kojim se uređuje opšta bezbednost proizvoda.
(08-12-2018)- Rizici poslovanja; Hedžing

 

Zaštita poslovanja korišćenjem tehnike Hedžinga

Hedžing predstavlja minimiziranje izloženosti  nepoželjnom poslovnom riziku i isto tako može da korisniku obezbedi i određeni nivo profita od investicije. Ukoliko se na pravi način ne zaštiti prilikom korišćenja  instrumenata hedžinga ili ukoliko tokom trajanja  perioda do isporuke robe i plaćanja iste značajno dođe do promena tržišnih cena može se napraviti i određeni nivo gubitka.

Rizici koji nastaju, a koji se mogu hedžovati su: rizik promene valutnih kurseva; rizik promene cene robe; rizik promene vrednosti akcija; kreditni rizik; rizik promene kamatnih stopa.

Srbija je zemlja koja je otvorena ka globalnom tržištu, turbulencije i promene koje se dešavaju lako se mogu preliti na poslovanje privrednih subjekata. Upravo iz tih razloga privredni subjekti moraju da koriste savremene finansijske instrumente prilikom poslovanja kako bi samnjili potencijalne rizike, nepredvidivost tržišta i velike oscilacije cena.

Smanjenje svih ovih vrsta rizika je hedžing.

Hedžing se može posmatrati kao određena vrsta osiguranja od rizika koji nastaje prilikom poslovanja. Kada firma odluči da koristi instrumente hedžinga, ona sebe osigurava od negativnih poslovnih događaja. Hedžing ne sprečava da se negativan događaj desi, ali ukoliko se on desi, uticaj negativnog događaja će biti smanjen i potpuno zanemarljiv.

(14-12-2018)- Jezika prezentacije; Izvoz na rusko tržište; izvoz u Nemačku; Globalno tržište;

 

Pitanje jezika prezentacije

Ukoliko Vaša kompanija planira da svoje prisustvo proširi na globalno tržište, neophodno je da sadržaj kompletnog web sajta bude preveden i prilagođen ciljnoj populaciji korisnika na određenom tržištu.

U zavisnosti od konkretnog tržišta, imajući u vidu potencijal tog tržišta i broj korisnika, zavisiće i jezik prezentacije. Preporučuje se da prezentacija bude prevedena na jedan od svetskih jezika (engleski, španski, nemački, francuski i italijanski jezik). Ovo su jezici na koje se uobičajeno prevode internet prezentacije.  

Međutim, delatnost  kompanije može biti nešto što je izrazito traženo na specifičnom tržištu. Poznato je, na primer, da se naši poljoprivredni proizvodi dosta izvoze na rusko tržište. Ovim kompanijama prevod na ruski jezik bi trebao da bude prioritet. Naši poljoprivredni proizvodi su traženi i u Nemačkoj. Uslužne, tačnije majstorko-zanatske delatnosti su tražene u zemljama evropske unije, zbog nižih cena tih usluga koje bi naše kompanije mogle da pruže. Ovde mislimo na veće projekte koji ipak mogu biti obavljeni u kraćem roku.

Iz toga razloga poželjno je sajt prevesti na jezik zemlje za koju smatrate da biste mogli biti angažovani, ili gde bi vaši proizvodi bili najtraženiji.

(25-12-2018)- Upotreba pečata;

 

Brisanje odredaba u kojima je propisana obaveza upotrebe pečata

U Službenom glasniku Republike Srbije objavljena je Uredba o izmenama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom („Sl. Glasniku RS“ , br. 93/2018 od 30.11.2018. godine, stupa na snagu 8.12.2018. godine).

Razlozi za donošenje ove uredbe su brisanje odredaba u kojima je propisana obaveza upotrebe pečata od strane preduzetnika, privrednih društava i drugih pravnih lica privatnog prava, učesnika u carinskom postupku, radi usklađivanja sa članom 25. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ , br. 36/2011, 99/2011,83/2014, - dr. zakon, 5/2015 i 44/2018), koji se odnosi na upotrebu pečata u dokumentima privrednog društva i kojim je propisano da se posebnim propisom ne može društvu uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva.

(18-01-2019)- Obrasci dozvola; Izvršenje smrtne kazne; neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje

 

Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje

U "Službeni glasnik RS", br. 104/2018 objavljen je Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.

 

Ovim pravilnikom propisuju se obrasci i sadržaj zahteva za izdavanje dozvole, obrazac dozvole, i drugi obrasci koji prate izvoz i uvoz robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, i to:

1) obrazac zahteva za izdavanje dozvole za izvoz robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje;

2) obrazac dozvole za izvoz robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje;

3) obrazac zahteva za izdavanje dozvole za uvoz robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje;

4) obrazac dozvole za uvoz robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje;

5) obrazac zahteva za pružanje brokerskih usluga povezanih sa robom koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje;

6) obrazac dozvole za pružanje brokerskih usluga povezanih sa robom koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje;

7) obrazac zahteva za pružanje tehničke pomoći povezane sa robom koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje;

8) obrazac dozvole za pružanje tehničke pomoći povezane sa robom koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.

 Obrasci su štampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

(23-01-2019)- Prigovor na rad banke; Pritužba Narodnoj banci; Rok za prigovor;

 

Odluka o postupku po prigovoru i pritužbi pravnog lica

U "Službenom glasniku RS", br. 1/2019 objavljena je Odluka o postupku po prigovoru i pritužbi pravnog lica.

Ovom odlukom bliže se propisuju način podnošenja prigovora pravnog lica - klijenta banke banci i način njenog postupanja po tom prigovoru, način podnošenja pritužbe klijenta Narodnoj banci Srbije i postupanje Narodne banke Srbije po toj pritužbi, kao i druga pitanja koja se odnose na ostvarivanje zaštite prava i interesa klijenta.

Prigovor na rad banke klijent može podneti u roku od 60 dana od dana kada je saznao da je učinjena povreda njegovog prava ili pravnog interesa, a najkasnije u roku od tri godine od dana kad je ta povreda učinjena, i to: u pismenoj formi u poslovnim prostorijama banke, poštom, preko internet prezentacije banke ili elektronskom poštom (imejlom).

(17-05-2019)-Carinski postupak;Deklarisanje robe; Izvoz robe; Carinska deklaracija;Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa robom

CARINSKI POSTUPAK: DEKLARISANJE ROBE MANJEG EKONOMSKOG ZNAČAJA PRILIKOM IZVOZA

 

Roba koju pravno lice ili preduzetnik kao reklamni materijal ili besplatni uzorak šalje kao poštansku pošiljku u inostranstvo, smatra se  robom manjeg ekonomskog značaja.

Prema Uredbi o carinski dozvoljenom postupanju sa robom ova pošiljka mora biti deklarisana.

Potrebna dokumentacija za carinu su izjava pošiljaoca i popunjene carinske deklaracije CN22 ili CN23 (u zavisnosti od tipa i vrednosti reklamnih uzoraka).

Izjava za izvoz reklamnog materijala i uzoraka mora biti sačinjena na memorandumu pravnog lica koje pošiljku šalje u inostranstvo i podnosi se u dva originalna primerka.

Kada se nadležnoj carinskoj ispostavi podnese pošiljka koja ispunjava uslove za otpremu i popunjene carinske deklaracije predviđene za carinski postupak, smatra se da je poštanska pošiljka deklarisana za carinski postupak izvoza robe.

(22-05-2019)-cek kao sredstvo plaćanja u platnom prometu sa inostranstvom;instrument bezgotovinskog placanja;naplata ceka
Ček kao sredstvo plaćanja u platnom prometu sa inostranstvom

 

Ček predstavlja najstariji instrument bezgotovinskog plaćanja. Prilikom naplate čeka potrebna je provera ispunjenosti sledećih uslova:

  • Ček mora biti prezentiran u originalu kod banke na koju je ček vučen, a to je banka kod koje račun ima izdavalac čeka (fizičko ili pravno lice).
  • Ček mora biti prezentiran na naplatu pre isteka roka njegove važnosti
  • Banka koja je primila ček radi isplate proverava sve elemente čeka: pisanu oznaku da je reč o čeku kao hartiji od vrednosti; ime i prezime fizičkog lica odnosno pun naziv pravnog lica kao izdavaoca čeka; ime i prezime fizičkog lica odnosno pun naziv pravnog lica kao korisnika čeka i oznaku valute i iznos na koji glasi ček.

Banka takođe proverava raspoloživost sredstava pokrića na računu izdavaoca čeka u dovoljnom obimu za isplatu po čeku. Nepostojanje odgovarajućeg pokrića predstavlja prepreku za isplatu po čeku. Neisplaćen ček banka poništava i on ne može ponovo biti poslat na naplatu. U Republici Srbiji je na snazi obaveza banke da izvrši isplatu po osnovu uredno prezentiranog čeka, nezavisno od toga da li fizičko lice koje je njegov izdavalac ima dovoljno sredstava na svom tekućem računu kod banke. Takva praksa ne važi u inostranstvu.

U praksi postoje dve mogućnosti slanja čeka na naplatu i to:

  1. Korisnik čeka šalje original čeka direktno banci u inostranstvu kod koje izdavalac čeka ima račun. Celokupna korespodencija mora biti obavljena na jeziku zemlje u kojoj se nalazi banka ili na nekom jeziku koji se službeno koristi u toj zemlji.
  2. Korisnik čeka predaje originalni ček svojoj poslovnoj banci u zemlji za zahtevom za naplatu čeka i odobrenje njegovog deviznog računa koji se vodi kod te banke. Zbog masovnosti klijenata i broja čekova koji glase na strane valute, te potrebe racionalizacije troškova i ukupnog poslovanja sa čekovima, banke po pravilu postupak naplate čekova obavljaju preko odabranih korespodentskih banaka u inostranstvu, što znači da ne šalju pojedinačne čekove na banke kod kojih svoje račune imaju izdavaoci čekova.

Uputno je da korisnik čeka pre donošenja odluke o načinu slanja čeka na naplatu od svoje banke zatraži informacije o okvirnim troškovima naplate, kao i o mogućem trajanju postupka naplate.

 

(31-05-2019)-Carinski postupak; oslobođenje od carine; carinske povlastice;carinske dažbine na uvoz opreme

Oslobođenje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme

U Službenom glasniku br. 34 od maja 2019 objavljena je novodonešena Uredba o uslovima, načinu i postupku oslobođenja od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme. Ova uredba se odnosi na opremu domaćeg ili stranog  fizičkog ili pravnog lica koje je izvršilo ulaganje na teritoriji Republike Srbije. Oprema jesu novi proizvodi pogoni, mašine i oprema koji se nabavljaju i drže radi proizvodnje proizvoda, a koju ulagač uvozi i kao svoj nenovčani ulog investira u privredno društvo, ili koju privredno društvo direktno nabavlja, a registruje kao ulaganje.Carinska povlastica na uvoz opreme može se koristiti do visine upisanog nenovčanog uloga u privredno društvo.

Da bi ostvarilo pravo na carinsku povlasticu u skladu sa ovom uredbom privredno društvo je u obavezi da u Registru privrednih subjekata upiše zabeležbu ulaganja-nabavke opreme koja će biti uvezena kao ulog ulagača. Nakon toga se započinje postupak kod centrale Uprave carina sa potrebnom dokumentacijom.

Oprema oslobođena plaćanja uvoznih dažbina po osnovu uloga ulagača koja je stavljena u slobodan promet u skladu sa odredbama ove uredbe ostaje pod carinskim nadzorom. Iz tog razloga ona se ne može otuđiti, dati drugom na upotrebu ili koristiti u druge svrhe u roku od tri godine od dana stavljanja robe u slobodan promet.U suprotnom, ulagač će morati da plati carinske dažbine.

 

(05-06-2019)-Menica; Sredstva obezbedjenja; Izdavanje menice; Mesto naplate menice; Trasiranje menice; Trasat

Menica kao sredstvo obezbeđenja koje izdaje domaće pravno lice stranom dobavljaču

U poslovanju sa inostranstvom domiliciranje menice, odnosno definisanje mesta u kome se menica podnosi na naplatu je od posebnog značaja. Domicil određuje mesto naplate menice, kao i sedište suda koji bi bio nadležan za postupak u slučaju spora po osnovu naplate.

Menica se može izdati: na određeni dan, po viđenju, na određeno vreme po viđenju i na određeno vreme od dana izdanja. Isplata menice se vrši u mestu koje je u njoj izričito određeno. Ako mesto nije označeno, onda je isplata trasirane menice u mestu prebivališta trasata.

U slučaju da izdavalac menice ne izmiri svoju obavezu u skladu sa preuzetom obavezom po izdatoj menici, poveriocu iz inostranstva stoji na raspolaganju naplata postupkom prinudne naplate.

Uslov za naplatu po menici, kao i za naplatu postupkom prinudne naplate predstavlja otvaranje nerezidentnog računa nerezidenta kao imaoca menice kod ovlašćene banke u Republici Srbiji.

 

(10-06-2019)-Međdjunarodna sudska nadležnost;sporazum o izboru suda; izbor nadležnog suda

Ugovorena međunarodna sudska nadležnost

U pogledu sporova povodom radnji preduzetih putem interneta moguće je zaključiti i sporazum o izboru nadležnog suda, nezavisno od toga gde se nalaze prebivališta ugovornih strana. Sporazumom se uspostavlja isključiva nadležnost izabranog suda. Ovaj sporazum se naziva prorogacioni sporazum.

Prorogacioni sporazumi na nivou Evropske unije su regulisani uredbom Brisel I bis. Prema ovoj uredbi svaka komunikacija putem elektronskih sredstava koja ostavlja trajan trag sporazuma će se smatrati komunikacijom u pisanoj formi.

Prorogacioni sporazumi mogu biti sadržani u Opštim uslovima poslovanja. Međutim, on će biti punovažan samo ako ugovor koji su strane potpisale sadrži jasno upućivanje na takav prorogacioni sporazum. Uredba Brisel I bis ima i posebna pravila za prorogacione sporazume u cilju zaštite slabije strane u ugovornom odnosu, a to su sporazumi koji se tiču i potrošačkih sporova.

Na nivou Republike Srbije, članom 13. Zakona o elektronskoj trgovini predviđeno je da je pružalac usluga informacionog društva dužan da obezbedi tekst ugovora i odredbe opštih uslova poslovanja koje su sastavni deo ugovora zaključenih u elektronskom obliku i da oni budu dostupni korisnicima usluga na način koji omogućava njihovo skladištenje, ponovno korišćenje i reprodukovanje.

(18-06-2019)-Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju; Zakon o deviznom poslovanju; Carinsko skladište

CARINSKI I DEVIZNI ASPEKT IZVOZA ROBE KOJA BI SE SMEŠTALA U CARINSKO SKLADIŠTE U INOSTRANSTVU A ZATIM PRODAVALA KRAJNJIM KUPCIMA

 

Carinski aspekt je regulisan Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Domaća roba namenjena izvozu mora se staviti u izvozni postupak koji se po pravilu obavlja podnošenjem Jedinstvene carinske isprave. Uz ovu ispravu se prilažu dokumenta kao što su, u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja: faktura, otpremnica, specifikacija ili pak lista, prevozna isprava, uverenja inspekcijskih organa, rešenja/dozvole nadležnih organa za robu koja podleže pribavljanju istih, dokaz o poreklu robe i dr.

Nema smetnji da roba bude smeštena u skladištu kupca, s obzirom na to da mere carinskog nadzora koje sprovode carinski organi Republike Srbije prestaju kada roba istupi iz carinskog područja. Napominje se da je u konkretnom slučaju potrebno uzeti u obzir propise koji se primenjuju na teritoriji kupca.

Devizni aspekt je regulisan Zakonom o deviznom poslovanju. Njime je propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenta i nerezidenta vrši slobodno. Spoljnotrgovinski posao izvoza robe se smatra tekućim poslom.

Rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje. Ovi poslovi se mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno da je saglasan sa prenosom dugovanja.

Ovim zakonom je propisano, između ostalog, da se poslovi izvoza robe ugovoreni u devizama ili dinarima koji nisu naplaćeni u roku dužem od godinu dana  od dana izvršenog izvoza smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima, odnosno kreditnim poslovima sa inostranstvom. U slučaju kada se izvoz robe ne naplati u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza, rezident-izvoznik je dužan da o tom poslu izveštava Narodnu banku Srbije u skladu sa Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom.

(28-06-2019)-Carinski postupak;Deklarisanje robe; Izvoz robe; Slobodna zona;Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa robom

UNOS U SLOBODNU ZONU DOMAĆE ROBE NAMENJENE IZVOZU

Domaća roba namenjena izvozu može se uneti u slobodnu zonu samo izuzetno, pošto je osnovno pravilo da se roba namenjena izvozu treba izvozno ocariniti i izvesti iz carinskog područja Repubile Srbije, pri čemu je izvoz završen kad roba fizički napusti carinsko područje Republike Srbije. Unosom u zonu robe namenjene izvozu, nije izvršen izvoz pošto je prostor slobodne zone deo područja Republike Srbije.

U slobodnu zonu se može uneti i smestiti ona roba za koju se nakon izvoza mogu koristiti različite izvozne podsticajne mere (subvencije).

Roba namenjena izvozu unosi se u slobodnu zonu podnošenjem carinske deklaracije za unos robe u carinsku zonu. Prilikom izvoza robe iz slobodne zone podnosi se Jedinstvena carinska isprava za posupak izvoza.

Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa robom je propisano da domaća roba namenjena izvozu, koja je smeštena u slobodnu zonu, mora biti izvezena u roku od tri meseca od dana unošenja u slobodnu zonu.

(01-07-2019)-Proizvodnja susenog voca; Izvoz susenog voca; Centralni registar objekata; Zakon o zdravlju bilja; Zakon o bezbednosti hrane

OBAVEZA IZVOZNIKA SUŠENOG VOĆA DA SE UPIŠU U CENTRALNI REGISTAR OBJEKATA

Voće koje je sušeno na konvencionalni način (prirodnim putem) podleže kontroli shodno Zakonu o zdravlju bilja i Zakonu o bezbednosti hrane, dok u slučaju kada je sušeno na povećanoj temperaturi podleže samo kontroli Zakona o bezbednosti hrane.

Prilikom izvoza predmetne pošiljke iz Republike Srbije istu, pored dokumentacije neophodne za obavaljanje carinskih formalnosti, prati i dokumentacija neophodna za obavljanje inspekcijskih kontrola u zemlji uvoznici (koja se ne predaje carinskim organima Republike Srbije, jer isti nemaju obavezu da je kontrolišu). U cilju dobijanja neophodne dokumentacije, koja će se predati inspekcijskim organima u inostranstvu, potrebno je da se izvoznik obrati fito-sanitarnoj inspekciji za kontrolu hrane biljnog porekla u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane.

Shodno Zakonu o zdravlju bilja propisana je registracija lica koja će se baviti proizvodnjom, preradom, doradom, uvozom, skladištenjem i prometom određenih vrsta bilja i biljnih proizvoda, ali nije propisana registracija izvoznika.

(12-07-2019)-Elektronski potpis; Elektronski pečat; Validacija elektronskog potpisa i pečata

PRAVILNIK O VALIDACIJI KVALIFIKOVANOG ELEKTRONSKOG POTPISA I KVALIFIKOVANOG ELEKTRONSKOG PEČATA

U Službenom glasniku Republike Srbije broj 43. od 19. juna 2019. objavljen je Pravilnik o validaciji kvalifikovanog elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog pečata. Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi za postupak validacije i uslovi za pružanje usluge kvalifikovane validacije.

Sistem koji se koristi za validaciju kvalifikovanog elektronskog potpisa, odnosno pečata obuhvata aplikaciju za validaciju, u okviru koje je tehnički implementirana validacija, i upravljačku aplikaciju putem koje pouzdajuća strana inicira validaciju i dobija status i izveštaj validacije.

Status validacije može imati jednu od tri vrednosti: uspešno, neodređeno i neuspešno. Status „uspešno“ znači da su sve kriptografske provere potpisa, odnosno pečata, kao i sve druge provere uspešne. Status „neodređeno“ znači da nisu ispunjeni svi uslovi za status validacije „uspešno“, s tim da postoji mogućnost da se steknu uslovi za ovaj status na osnovu dodatnih činjenica koje su se u postupku validacije smatrale nepoznatim. Status „neuspešno“ znači da nisu ispunjeni uslovi za validaciju, niti oni mogu biti ispunjeni na osnovu dodatnih činjenica.

Usluga kvalifikovane validacije obavlja se saglasno zahtevima standarda ETSI TS 119 441.

(15-07-2019)-KAKO ZADOBITI POVERENJE I LOJALNOST KUPCA

KAKO ZADOBITI POVERENJE I LOJALNOST KUPCA

Iskustvo dobre kupovine ne podrazumeva samo dobru cenu, već i uslužni element. Ovaj element zajedno sa kvalitetnim proizvodom su osnove na kojima se formira poverenje i lojalnost kupca. Pod uslužnim elementom se podrazumeva dobra i besplatna isporuka, lakoća porudžbine, pomoć pri izboru, postprodajne podrške i servisi.  Dobri servisi su začetak poverenja kupca, a višestruka dobra iskustva u kupovini proizvoda kreiraju lojalnost prema njegovom prodavcu.

Kupac mora verovati u:

  • Kvalitet ponuđenog proizvoda
  • Tačnost informacija koje mu se pružaju
  • Vas i Vašu firmu

Da biste zadobili poverenje kupaca, izbegavajte sledeće greške:

  • Ne koristite težak reklamni rečnik
  • Izbegavajte jednosmernu komunikaciju u vidu dugih monologa
  • Greške u pisanju koje su znak aljkavosti i nebrige
(18-07-2019)-Medjunarodna potvrda o bezbednosti hrane; Sertifikat o bezbednosti hrane; Izvoz hrane; Zdravstvena ispravnost hrane

PRAVILNIK O NAČINU I POSTUPKU IZDAVANJA MEĐUNARODNE POTVRDE O BEZBEDNOSTI HRANE KOJA SE IZVOZI

Ovim pravilnikom objavljenim u Službenom glasniku RS broj 49 od 08. Jula 2019. se bliže propisuje način i postupak izdavanja međunarodne potvrde (sertifikata) o bezbednosti hrane koja se izvozi, izgled obrasca međunarodne potvrde, kao i evidencija o izdatim potvrdama.

Međunarodna potvrda jeste sertifikat o bezbednosti i zdravstvenoj ispravnosti hrane kojim se potvrđuje da je hrana proizvedena u Republici Srbiji u registrovanom objektu za proizvonju hrane koji je pod nadzorom sanitarne inspekcije i da su ispunjeni uslovi navedeni u sertifikatu.

Sertifikat se izdaje za sledeće vrste hrane:

  • Novu hranu
  • Hranu za specifične populacione grupe
  • Dodatke ishrani
  • Hranu sa izmenjenim nutritivnim sastavom
  • Soli za ishranu ljudi i proizvodnju hrane
  • Prehrambene aditive
  • Prehrambene arome
  • Prehrambene enzime
  • Pomoćna sredstva u proizvodnji hrane
  • Vodu za piće u originalnoj ambalaži

Međunarodna potvrda se izdaje na zahtev subjekta u poslovanju hranom. Subjekt u poslovanju hranom predaje zahtev za izdavanje međunarodne potvrde mesno nadležnom sanitarnom inspektoru prema adresi poslovnog sedišta subjekta u poslovanju  hranom.

Međunarodna potvrda važi do isteka roka upotrebe proizvoda hrane za koji je izdata, a najduže 12 meseci od dana izdavanja.

(22-07-2019)-Zakon o trgovini; Zakon o elektronskoj trgovini; elektronske prodavnice

NOVINE U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

U Srbiji je  prošle godine 1,8 miliona ljudi kupovalo robu preko interneta, što je za 50% više u odnosu na 2015. E-trgovina je u Srbiji 2018. godine ostvarila promet od 317 miliona USD što je rast od oko 9% u odnosu na 2017. godinu, a očekuje se da u ovoj godini internet prodaja zabeleži promet od oko 350 miliona USD. Porast  elektronske trgovine uticao je na donošenje novog Predloga zakona o trgovini u Skupštini Republike Srbije.  

U zakon su unete odredbe kojima se detaljnije uređuje elektronska trgovina. Prvi put se uvode pojmovi "elektronske prodavnice" u kojoj trgovac prodaje svoju robu direktno potrošaču, i onlajn platforme koja povezuje prodavca i kupca.

Zakon prvi put prepoznaje dropšiping, koji se već primenjuje u praksi, a odvija tako što roba fizički ne stiže do trgovca, već direktno od proizvođača.

Poslovni modeli e-trgovine koji nisu bili prepoznati u domaćem pravnom sistemu, sada će biti pod inspekcijskim nadzorom i time će biti otklonjena pravna nesigurnost kod e-trgovaca. Važna zakonska novina odnosi se na uvođenje instituta prikrivene kupovine (mystery shopper), kojim se daje ovlašćenje inspektoru da u slučaju osnovane sumnje da je trgovina neregistrovana, obavi prikrivenu kupovinu i tako obezbedi dokaz - kaže on.

Predlogom zakona su bliže uređeni i prodajni podsticaji tako što su definisani osnovni oblici sniženja - akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja i za svaki od njih posebna pravila.

Na ovaj način se sprečava obmanjujuće poslovanje i dovođenje kupaca u zabludu, koje je korišćeno radi povećanja konkurentnosti u odnosu na druge trgovce, što se neretko dešavalo jer su u praksi korišćeni različiti termini koji na nisu pravi način obaveštavali kupca.

Zakon uvodi i novu podelu trgovine na malo, koja razlikuje trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.